Korektivna gimnastika - pojam

 

Korektivna gimnastika predstavlja skup fizičkih vežbi doziranih po vrsti, trajanju i intenzitetu koje imaju za cilj prevenciju i lečenje nepravilnosti u razvoju koštano-zglobnog sistema (loše držanje tela, kifoza, skolioza, ravna stopala, itd.). Znači, osnovno sredstvo korektivne gimnastike je fizička vežba.

Osnovni zadaci programa korektivne gimnastike je:

 

• omogućavanje pravilnog rasta i razvoja deteta,

• prevencija nastanka deformiteta,

• korekcija već nastalih i sprečavanje dalje progresije postojećih deformiteta.

 

Principi korektivne gimnastike

 

Da bi se ostvarili pozitivni efekti primenom korektivne gimnastike neophodno je držati se određenih principa:

 

Princip motivacije je od primarnog značaja. Što brže vežbač shvati suštinu korektivnog vežbanja, rezultati vežbanja će biti bolji. Kod rada sa decom od velikog značaja je angažovanje dečjih roditelja jer će to pozitivno uticati da angažovanje deteta. 

 

Princip ranog početka podrazumeva da se sa vežbanjem počne što ranije. U slučaju kasnog početka može se dogoditi da se deformiteti koji su nastali zbog lošeg držanja prerastu u strukturalni deformitet.

 

Princip analize vežbe podrazumeva da se svaka vežba prilagodi vežbaču. Nakon odabira vežbe neophodno je i odrediti pravilan položaj i adekvatno doziranje. 

 

Princip razumevanja vežbe podrazumeva da vežbač razume kako treba pravilno izvoditi vežbu. Takođe, vežbač bi trebao da razume i kako vežba deluje na organizam.

 

Princip izbegavanja bola  je princip bez čijeg poštovanja bi bilo skoro nemoguće raditi. Bol, kao i sam strah od pojave bola otežavaju ili onemogućavaju izvođenje vežbe. Pri takvim uslovima kvalitet i efekti vežbanja značajno opadaju.

 

Princip postupnosti je veoma značajan princip u svim vidovima fizičke aktivnosti, takođe, značajan je i prilikom primene korektivnog vežbanja. U zavisnosti od stanja vežbača kao i cilja vežbanja treba postupati prema pravilima doziranja i mogućnosti vežbača. Najpre se primenjuju lakše vežbe pa se postupno ide ka težim vežbama. Takođe, pro se kreće sa prostim pokretima da bi se kasnije nastavilo sa složenim pokretima.

 

Princip sistematičnosti primena ovog principa podrazumeva da se u skladu sa postignutim efektima koriguje intenzitet i sadržaj trenažnog programa. 

 

Princip kontinuiteta osigurava trajnost u radu, odnosno da sve što je na času vežbanja urađeno treba nastaviti kod kuće u skladu sa mogućnostima. 

 

Princip aktivnog učešća  podrazumeva potpuno i svesno angažovanje vežbača jer u slučaju da on nije svestan potrebe za vežbanjem teže će se ostvariti rezultati vežbanja. 

 

Princip upornosti sugeriše da korekcija posturalnih poremećaja može biti veoma dug i naporan proces te je upornost uslov bez koga se ne može. Svi učesnici moraju biti svesni da i prilikom pojave prvih pozitivnih pomaka treba nastaviti sa radom.

 

Princip izbegavanja monotonije podrazumeva da ako je vežbanje monotono doći će do smanjivanja volje za vežbanjem a samim tim i do pada koncentracije što će negativno uticati na kvalitet vežbi. Zbog toga je neophodno uvoditi nove sadržaje od kojih će pojedini imati i zabavni karakter.  

 

Princip zapisivanja i kontrolisanja zahteva da organizator vežbanja evidentira trenutno stanje vežbača na početku vežbanja kao i nakon tačno određenih perida vežbanja. Na osnovu toga mogu se proceniti efekti vežbanja, odnoso da li je došlo do napredka i u kojoj meri.